DGNB - Deutsche Gesellschaft für Nachhaltiges Bauen je neprofitna, nevladina organizacija. Strukturu ove organizacije čini bord direktora i administrativne sekcije. Sve aktivnosti i programi pokriveni su radnim grupama, grupama eksperata i 
komitetima.
Savet održive gradnje Nemačke oformljen je 2007. godine i danas okuplja preko hiljadu članova iz sektora građevinarstva i nekretnina, industrije i proizvodnje, menadžmenta i javnih preduzeća, nevladinih organizacija, nauke i institucija za testiranje.
Cilj Saveta je razmena iskustava, ekspertiza i edukacija, podizanje svesti javnosti o potrebama održivog razvoja i zelene gradnje.
U nastojanju da promoviše održivu izgradnju, Savet je odlučio da razvije sistem sertifikacije posebno ekološki i ekonomski efikasnih zgrada, koje štede resurse i prilagođene su potpunoj udobnosti korisnika i to je DGNB sertifikat.
Savet predstavlja regulatorno telo koje vrši procenu dokumentacije i dodeljuje sertifikate objektima koji zadovoljavaju nivoe usklađenosti sa standardom na osnovu seta kriterijuma i sistema bodovanja. Takođe, Savet je u saradnji sa mnogobrojnim stručnjacima razvio dodatne alate za pomoć prilikom procesa procene objekata i bazu podataka građevinskih proizvoda koji zadovoljavaju kriterijume standarda. Organizuje Akademiju za obrazovanje i sprovodi obuku i dodeljivanje licenci za lica koja učestvuju u procesu sertifikacije objekata. Svake godine Savet održava konferencije, sajmove i pilot projekte putem kojih promoviše i unapređuje riznicu znanja o zelenoj gradnji.
Predstavljanje
Početkom 2008. godine Savet održive gradnje Nemačke predstavio je svoj standard za sertifikaciju zelenih objekata. DGNB standard ima više pojedinosti koje ga izdvajaju od ostalih poznatih standarda za sertifikaciju zelenih objekata. Standard podjednako tretira svaku fazu životnog ciklusa građevine, od projekta do gotovog objekta, prema identičnim kriterijumima, a u skladu sa različitim profilima korisnika tih građevina. Standard reaguje na buduće tehnološke i sociološke promene i adaptira se klimatskim, građevinskim, zakonodavnim i kulturološkim karakteristikama drugih zemalja. Takođe, veoma je fleksibilan i omogućava sertifikaciju objekata koji su lokalno i međunarodno komparabilni, usklađujući internacionalne verzije standarda sa propisima EU i ESUCO (Evropska baza za održive građevine). Kompanije, grupacije ili investitori pojedinci dobijanjem sertifikata za svoje vlasništvo drugačije pozicioniraju svoj nastup na tržišu. Velikom broju opština i zajednica potrebni su pouzdani temelji za implementaciju ciljeva održivog razvoja, što DGNB standard omogućava preko novih profila korisnika za gradske distrikte. Kada se sertifikat za distrikt prvi put primenio, internacionalni sertifikati za projekte urbanog razvoja dodeljeni su u Nemačkoj, Luksemburgu i Švajcarskoj.
Posebna karakteristika protokola je sveobuhvatan pristup, ali i fokus na ekonomiju. Bilo da se radi o novoj građevini, postojećem objektu ili projektu medernizacije i rekonstrukcije i bilo da su u pitanju pojedinačni objekti ili celokupni okruzi, sistem sertifikovanja pokriva sve glavne aspekte održivih objekata. Podeljen je na: životnu sredinu, ekonomiju, socio-kulturni i funkcionalni aspekt, tehnologiju, proizvodni proces i lokaciju gradilišta objekta. Procene prve četiri oblasti imaju podjednaku težinu u okviru DGNB standarda. Principi održivosti nekog objekta jednako su vredni kao ekonomska isplativost tog poduhvata, tj. procena torškova celokupnog životnog ciklusa objekta.
DGNB okuplja, obučava i informiše učesnike u zelenoj gradnji. Postoje DGNB Akademija, DGNB navigator kao pionirska platforma internet baze znanja o građevinskim proizvodima i godišnje konferencije I sajmovi koje organizuje Savet. Akademija je formirana radi obrazovanja svih učesnika u procesu gradnje, počevši od vlasnika objekata do arhitekata, inženjera, izvođača radova, trgovaca i brokera, kao i studenata. Akademija je podeljena u tri segmenta: za bazično upoznavanje sa zelenom gradnjom; zatim o DGNB standardu za sertifikaciju u vidu obaveznih kurseva o sistemu i naprednih kurseva za nove profile korisnika; znanje o specifičnim oblastima kroz programe seminara i obuke na licu mesta.
Modularni sistem obuke
Modularni sistem obučavanja polaznika obuhvata tri stepena: za DGNB Consultant, Auditor ili Registered Professional.
Prvi stepen je DGNB konsultant, sastavljen iz tri modula, gde se stiče osnovno znanje i upoznavanje sa kriterijumima standarda. Drugi stepen obučavanja se nadovezuje na stečeno znanje prvog stepena i uz dodatni modul sa praktičnim znanjem i radionicama dobija se pozicija DGNB revizora. Revizori mogu biti stručnjaci i inženjeri tehničkih ili prirodnih nauka ili ekonomisti sa višegodišnjim radom u struci nakon studija i rada na zelenim projektima. Revizor je ključna osoba u procesu sertifikacije. On predstavlja vezu između Saveta i projektantskog tima i može da savetuje tim tokom celokupne faze projektovanja i građenja. Treći, najviši stepen je registrovani profesionalac.
DGNB standard je namenjen proceni različitih vrsta objekata podeljenih prema profilu korisnika. Šeme koje su dostupne u okviru sertifikacije po DGNB standardu za postojeće objekte su poslovne i administrativne zgrade. Za modernizaciju su poslovne, administrativne zgrade i šoping centri, kao i objekti maloprodaje. Za nove građevine su obrazovne ustanove, kancelarijski i poslovni objekti, mešoviti gradski distrikti, centri i objekti maloprodaje, supermarketi, hoteli, industrijski objekti, bolnice, objekti laboratorija, javne zgrade skupšine, stambeni objekti.
Prema DGNB standardu postoji nekoliko nivoa pristupanja procesu sertifikacije objekata. Faza razvoja projekta omogućava preliminarnu dokumentaciju i preliminarni sertifikat za nove objekte. U fazi planiranja i građenja može se dodeliti sertifikat za nove objekte. Faza upotrebe objekta, odnosno sertifikat za postojeće objekte i faza modernizacije, tj. rekonstukcije zahteva sertifikat za modernizaciju.
U svim fazama podjednako su tretirane četiri kategorije sa učešćem od 22,5%: ekološki kvaliteti, ekonomski kvaliteti, socio-kulturni i funkcionalni kvaliteti i tehnički aspekat.
Druge dve kategorije su kvalitet prosesa, koji se razmatra sa 10% učešća i održivo gradilište kao zasebna kategorija.
Katalog od skoro šezdeset kriterijuma služi kao baza za sertifikat. Kriterijumi su ocenjivani na osnovu njihove važnosti za određeni profil korisnika i koriste se za formiranje matrice bodovanja. Procene ukupnih performansi objekta ne predstavljaju individualne mere, već smernice. Podstiču se inovativni koncepti projektovanja I građenja, što ostavlja prostora za prilagođavanje u ranim fazama građenja, eksploatacije, konverzije i uklanjanje objekta uz optimalne troškove.
Kriterijumi kvaliteta
Ekološki kvalitet tiče se potencijala globalnog zagrevanja, uništavanja ozonskog omotača, potencijala fotohemijskog stvaranja ozona, acidifikacije, odnosno potencijalnog rizika nezgoda sa kiselinama, eutrofikacije, tj. organskog zagađenja, rizika po lokalnu životnu sredinu, održive upotrebe resursa, mikroklime, zahteva za neobnovljivim izvorima energije, ukupne primarne potrebe za energijom I proporcija obnovljivih izvora energije, oblika upotrebe neobnovljivih resursa, kategorije otpada, potrebe za pijaćom vodom i volumena otpadnih voda, potrebe za prostorom.
Ekonomski kvaliteti su troškovi povezani sa životnim ciklusom objekta i održivost prema trećem licu.
Socio-kulturni i funkcionalni kvaliteti obrađuju teme vezane za termički komfor u letnjem i zimskom periodu, higijenu unutrašnjeg prostora, akustički komfor, vizuelni komfor, mogućnost kontrole uslova za svakog korisnika, kvalitet spoljašnjih prostora, sigurnost i rizike od opasnih incidenata, pristupačnost za osobe sa invaliditetom, efikasnost prostora, mogućnost konverzije funkcija objekta, vrste javnog pristupa/prilaza objektu, mogućnost biciklisičkog saobraćaja, osiguranje projektovanja i urbanog razvoja u odnosu na konkurenciju, kvalitet pozitivnih doprinosa za različite profile korisnika, socijalnu integraciju.
Tehnički kvaliteti su odnose na prevenciju požara, zvučnu izolaciju, kvalitet spoljašnjeg omotača objekta u odnosu na toplotu i vlažnost, efikasna rešenja za podršku operativnim procesima objekta, kvalitet opremljenosti objekta, trajnost, lakoća čišćenja I održavanja, otpornost na oluje, grad i poplave, lakoću rasklapanja i reciklaže.
Kvalitet procesa podrazumeva kvalitet pripreme projekta, integrisano planiranje I projektovanje, metode optimizacije i kompleksnost planiranja, dokaz održivih aspekata tendera, stvaranje uslova za optimalnu upotrebu i menadžment, gradilište i građevinski procesi, kvalitet izvođača radova I prekvalifikacija, nivo sigurnosti izvođača, puštanje u rad, menadžment, sistematična inspekcija, održavanje i servisiranje, kvalifikacije za tehničko osoblje.
Kriterijum gradilišta i lokacije su rizici po mikrookruženje, uslovi u mikro-okruženju, javna slika I stanje uslova na gradilištu i u susedstvu, transportni pristup, blizina upotrebe specifičnih postrojenja, konekcije sa javnim servisima, pre svega komunalnim uslugama, legalna situacija za planiranje, opcije proširenja ili rezerve.
Bodovanje
Kako bi DGNB sertifikat učinili informativnim i preciznim, jasno su definisane vrednosti ciljeva za svaki od kriterijuma. Svaki kriterijum može da donese najviše 10 poena na osnovu dokumentovanih i izračunatih kvaliteta. Poeni dodeljeni od strane revizora, planera ili arhitekte za svaki individualni kriterijum i važnost tog kriterijuma kolektivno proizvode ukupan rezultat i svih šest kategorija ponaosob. Rezultat pokazuje opseg u kojem su ispoštovani zahtevi. Ukoliko je rezultat 50% dodeljuje se bronzani sertifikat, ukoliko je to više od 65% dobija se srebrni setifikat i ako objekat zadovoljava više od 80% može da osvoji zlatni sertifikat.
Objekti koji ne ispune minimane zahteve i ukupan rezultat bude manji od 35% ne mogu se kvalifikovati za dobijanje sertifikata.
Jedna od najvažnijih odluka za proces sertifikacije je vreme kada se pristupa tom procesu u odnosu na stadijum koji u datom trenutku ima objekat/projekat. Kada je projekat nove građevine u ranoj fazi razvoja i kada se razrađuju bazični – početni koraci ka formiranju programa, funkcija i konstrukcija objekta, lako se uvode preporuke standarda. Slično je i kada su u pitanju preliminarni crteži projekta.
Međutim, nakon što se odobre glavni projekti i pristupi se procesu pripreme dokumentacije za građevinsku dozvolu, stvari naglo počinju da se menjaju. Ukoliko se preporuke uvrste u projekat nakon dobijanja odobrenja za finalne crteže i počne se sa formiranjem gradilišta, izmene koje se mogu primeniti daleko su manje nego što bi to bilo da su projektanti imali na umu i raspolaganju sva tehnička rešenja u fazi projektovanja. Takođe, kako se projekat bliži završnoj fazi tendera i početku gradnje, mogućnosti promene i usaglašavanja sa standardom se smanjuju, a troškovi za primenu određenih izmena se povećavaju, dok na kraju, po završetku objekta, praktično probijaju budžet i napori da se tada objekat preobrati u ekološki i energetski efikasniju građevinu su preveliki, a mogućnosti minimalne.
Primer: Postdamer Platz
Potsdamer Platz u Berlinu je postao jedan od prvih kvartova kojem je dodeljen DGNB sertifikat. Sastavni je deo SEB Asset Management portfolija i dodeljen mu je Srebrni sertifikat za održivi multifunkcionalni distrikt 2011. godine.
Potsdamer Platz je oduvek bio centar zbivanja u Berlinu. Ovaj deo gradskog jezgra je dobio ime po gradu Potsdamu, koji se nalazi 25 km jugozapadno od Berlina. Nastao je kao raskrsnica trgovačkih puteva početkom 16. veka, kao mesto okupljanja i nezaobilazno odmorište na putu od Pariza do Moskve. Urbana celina je nekoliko puta menjala svoj izgled. U periodu 19. i početkom 20. veka građene su neke od najpoznatijih građevina u Berlinu.
Nakon II svetskog rata ovu lokaciju je prepolovio Berlinski zid, a posle ujedinjenja, krajem osamdesetih godina, postao je najužurbanije gradilište i mesto preporoda, simbol ujedinjenja i fizički i metaforički približavao je ljude sa obe strane nekada podeljene države.
Na javnom konkursu 1990. godine gradske vlasti prestonice izabrale su firmu Hilmer & Sattler kao idejnog tvorca plana urbanističke rekonstrukcije. Tokom devedesetih godina, tj. faze rekonstrukcije celokupnog prostora od ukupno 65 hektara (koji je bio podeljen na četiri manje celine - tri izgrađene i jedan park), ovo mesto je bilo najveće gradilište u Evropi. Urbana celina se nalazi u centralnoj zoni Berlina, nadomak Brandenburg kapije i Reichstaga i predstavlja centar gradskih komunikacija i najposećeniji javni prostor.
Urbanistički plan za novi izgled jednog od četiri dela Potsdamer Platz kvarta koji je sertifikovan izradili su arhitekti Renzo Piano i Christoph Kohlbecker. Karakteristika rešenja leži u inovativnom principu uvođenja vodenih površina kroz kompleks I povezanost područja sa kulturnim forumom.
Oblast obuhvata 19 objekata, 10 ulica i dva trga, a ukupna izgrađena površina iznosi više od 550,000 m2. Namena izgrađenih prostora su kancelarije, agencije, prostori za iznajmljivanje, stambeni i hotelski smeštaj, zabavni program i restorani.
Individualne projekte objekata takođe su radili poznati arhitekti, kao što je Richard Rogers, po ugledu na orginalne planove. Kvartom dominira nekoliko visokih tornjeva, neki od njih su preko 100 metara visine. Arhitektonske vrednosti kvarta predstavljaju jednostavne forme objekata, pažljivo raspoređene i organizovane tako da je centralni trg kompleksa formiran kao deo ansambla individualnih građevina, a veliki istureni krov koji ga zatvara ostavlja utisak foajea velikog pozorišta.
Rekonstrukcija Potsdamer platz je u potpunosti završena 1998. godine prema kriterijumima za održive objekte i blokove koji su i danas u primeni. Kao rezultat, predloženi segment Potsdamer Platz je sertifikovan prema DGNB protokolu za nove multifunkcionalne kvartove.
Kvart se prostire na 13 hektara i prema DGNB standardu pripao mu je srebrni sertifikat sa ukupnim rezultatom od 74,6% usklađenosti sa propisima standarda. To uključuje širok spektar kriterijuma održivosti i mere koje omogućavaju ekološki prihvatljivije načine za snabdevanje i upotrebu vode i zemljišta.
U projekat su uključeni najbolji sistemi upotrebe i sakupljanja atmosferske vode za navodnjavanje zelenih površina i kao vode za toalete u nekim objektima. Voda se sakuplja u velikim podzemnim bazenima, gde se uz pomoć specijalnih vrsta biljaka povećava koncetracija kiseonika u njoj i delimično se prečišćava. Planovi za dehidrataciju kompleksa u vreme velikih poplava takođe redukuju količinu sakupljenog otpada.
Hlađenje prostorija je postignuto prirodnom ventilacijom i adekvatnom postavkom fasadnih prozora i elemenata. Pored ekoloških aspekata, kao što su drenaža i zaštita zemljišta i infrastruktura koja troši manje resursa, uključeni su i sociokulturni kriterijumi, kao što su kvalitet i izgled javnih prostora i tretman buke.
Ekonomska pozadina celokupnog projekta je takođe bila procenjena, na primer aspekat troškova životnog ciklusa, efikasnost prostora i stabilnost investicije u područje.
Tokom planiranja četvrti, fokus je u potpunosti bio na primeni neškodljivih materijala i na ekološkim materijalima koji održavaju nizak nivo potrošnje energije i emisije toksičnih materija.
Koncept održivosti je razvijan i implementiran u izgrađenim objektima i u planiranju celokupnog kvarta. Stoga je ova oblast pionir među održivim kvartovima, jer kombinuje savremenost, gradsku kulturu, funkcionalnost i održivost.
Razlike u odnosu na druge standarde
DGNB ima nekoliko novina u odnosu na druge poznate standarde. To je pre svega set kriterijuma, zatim veća briga o korisniku prostora (specifičan korisnički dizajn, kao što je pristupačnost hendikepiranim osobama i efikasno korišćenje prostora), programi i internet portali za sertifikaciju. Kreiran je jedinstveni program - DGNB sofver, koji predstavlja lak način za planiranje održivosti.
Možda najzanimljiviji segment predstavlja tzv. DGNB navigator. Reč je o pionirskoj platformi za građevinske proizvode, bazi podataka sa informacijama o proizvodima koji odgovaraju kriterijumima standarda i namenjeni su za izgradnju, opremanje, održavanje ili neki drugi karakteristični proces u okviru objekta. Takođe, navigator može obavestiti proizvođače koje preduslove svaki proizvod mora da zadovolji i kako da dokumentuju sve te informacije da bi se kvalifikovali za sektor zelene gradnje. Navigator predstavlja svojevrsnu vezu između različitih strana uključenih u planiranje, izvođenje objekata I proizvođača materijala i poizvoda.
Časopis „Ambijenti“, tekst: Mirjana Uzelac Filipendin, dia
Pročitajte detaljnije o ostalim standardima za sertifikaciju zelenih zgrada
LEED STANDARD
Njime je predviđeno devet sistema ocenjivanja, definisanih prema tipologiji objekata; planiranje; i za održavanje i upravljanje postojećim zgradama. Više...
HQE ŠEMA SERTIFIKACIJE
Pet osnovnih principa - sveobuhvatni pristup, adaptibilnost, najbolje performanse, tehnička ekspertiza i transparentnost poslovanja - čine HQE šemu sertifikacije posebnim. Više...
BREEAM STANDARD
Protokol koji određuje standarde za najbolju praksu u održivom dizajnu i merilo koje je korišćeno da bi se opisale ekološke, energetske i održive performanse neke građevine. Više...