Blog

Da li ste pogrešili pri odabiru materijala za termoizolaciju?

Napisao Knauf Insulation Srbija Jun 12, 2018

O pravilnom izboru izolacije i prednostima kamene vune, za Politikin Magazin je govorio naš kolega Goran Prolić. Prenosimo vam najzanimljivije delove teksta.

Često se dešava da vlasnici kuća odluče da uoči zime ugrade termoizolaciju na fasadi, promene prozore i spoljnu stolariju, a onda se sa prvim hladnim danima neprijatno iznenade kada se pojavi vlaga u sobama. Dva su najvažnija razloga za ovu pojavu: zaptivenost prozora sprečava ulazak vazduha, a ni zidovi „ne dišu", pa se kondenzacija širi.

Ova neprijatna pojava se može izbeći, uveravaju stručnjaci, ukoliko se kao termoizolacioni materijal koriste ploče od kamene mineralne vune.

U čemu se razlikuju materijali koji se koriste za termoizolaciju?

Uvek se nameće prvo poređenje u ceni - „stiropor" spada u jeftinije materijale od kamene vune i „stirodura". Ali tu se negde i završavaju njegove prednosti.

Kamena vuna je negoriv materijal, dobar je toplotni izolator, kao i „stiropor", ali mnogo bolje štiti od buke spolja nego tamo gde je demit fasada rađena sa stiroporom. Ne menja karakteristike kroz vreme i izuzetno je postojan materijal po svakom osnovu.

Ipak, možda najveća prednost kamene vune u odnosu na materijale neorganskog porekla je parapropusnost – mogućnost da vodena para koja neminovno iz unutrašnjosti dođe do izolacionog materijala – izađe u spoljnu sredinu.

Po rečima Gorana Prolića, menadžera razvoja aplikacija u Knauf Insulation-u, u svim novijim naseljima u Beogradu (počev od naselja Stepa Stepanović, preko A bloka, Savade, Wellporta, do Kapija Vračara i mnogih drugih), na gotovo svim mestima gde je ugrađivana izolacija, korišćena je upravo kamena mineralna vuna.

Bezbednost i zaštita od požara

Još jedna ogromna prednost kamene vuna je i njena negorivost – to je idealan materijal za zaštitu od požara jer ne gori i ne dozvoljava širenje požara prilikom njegove pojave.

Recimo, u poslednjih 7-8 godina urađena je energetska sanacija brojnih javnih objekata u Srbiji (klinički centri, bolnice, škole, vrtići, domovi zdravlja,) i za izolaciju spoljnih zidova korišćena je isključivo kamena vuna.

Zašto?

Na svim ovim mestima se u isto vreme nalazi veliki broj ljudi i/ili dece i stoga je kriterijum bezbednosti (tačnije, zaštite od požara) dominantan prilikom zahteva da fasadni sistem bude negoriv. To je moguće jedino ako se za izolacioni materijal izabere kamena vuna, jer je nezapaljiva.

Šta je u stvari kamena vuna?

Kamena vuna je otkrivena sasvim slučajno, na Havajskom arhipelagu za vreme erupcije vulkana, u XIX veku. Tada su se na prirodan način oblikovala vlakna izlivene lave, koja je lokalno stanovništvo koristilo za zaštitu od toplote. Dakle, već samim svojim nastankom, kamena vuna je prirodni materijal i objedinjuje snagu kamena sa karakteristikama toplotne izolacije koja je svojstvena vuni.

Sistem izolacije od kamene vune omogućava maksimalne uštede energije za grejanje i hlađenje, te dodatno poboljšava mikroklimu i čini boravak u zgradama prijatnijim.

Šta kaže novi zakon?

 

Zakonska regulativa čiji je cilj poboljšanje energetske efikasnosti objekata, koji su i najveći potrošači energije, promenjena je kod nas 2012. godine i u najvećem delu usklađena sa praksama evropskih zemalja.

U septembru 2012. godine, Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada je stupio na snagu, objašnjava Goran Prolić. U skladu sa njim, za nove objekte u gradovima sa sličnom klimom kao u Beogradu, potrebno je minimum 10 cm izolacionog materijala, a za zgrade koje se renoviraju najmanje 8cm, što su veliki pomaci u odnosu na nekada standardnu ‘peticu’.  

Posebno su rigorozni kriterijumi za izolaciju kosih krovova, gde je potrebna debljina izolacije od 25 do 30 centimetara.

Skok cene energenata

Jasno je da u skorijoj budućnosti možemo očekivati trend povećanja cene energenata, posebno kada se radi o električnoj energiji. Zato pre početka gradnje treba sve ‘staviti na papir’ sve prednosti izolacionog materijala koje imate na umu i izračunati: da li se više uštedi sa jeftinijim ili pak sa nešto skupljim izolacionim materijalima, koji su se pokazali značajno boljim u štednji energije na duže staze.

Jer, povećano prvobitno ulaganje u energetsku efikasnost je jedna od retkih investicija koja se u periodu od pet do sedam godina u potpunosti isplati i potom praktično doprinosi kućnom budžetu, kroz uštede u računima za grejanje i hlađenje.