Grejanje po utrošku jeftinije samo uz dobru izolaciju

Umesto da grejanje stanova po utrošku donese uštedu, građani Negotina, Niša i Zrenjanina, koji su ugradili kalorimetre za merenje potrošnje toplotne energije, na početku ove grejne sezone strahuju da bi im se mogao ponoviti prošlogodišnji scenario. Odnosno, da će ih sistem grejanja „koliko potrošiš toliko platiš" skuplje koštati, nego da im toplane dalje grejanje zaračunavaju po kvadratu.

Računi neće automatski biti niži

• Prelazak na naplatu po utrošku, ne znači da će računi za grejanje automatski biti niži - kaže Milovan Lečić, predsednik Udruženja toplana Srbije, dodajući da će računi zavisiti od mera energetske efikasnosti upravljanja potrošnjom. Loša izolacija, nedovoljna pripremljenost zgrada, stare fasade i prozori, nedostatak propisa, povećaće troškove domaćinstava koja su na ovaj način pokušala da uštede. Podaci pokazuju da u proseku 38 do 40 odsto potrošnje finalne energije odlazi na zagrevanje i hlađenje zgrada. Lečić ističe da je toplanama cilj da što pre pređu na merenje toplotne energije po utrošku, te da su one 80 odsto spremne.
• Preduslovi za uvođenje novog načina plaćanja su i novi tarifni sistem i menjanje metodologije za obračun cena, kao i nabavka priključaka za svaki stan - kaže on.
• Goran Aleksić, direktor „Beoelektrana", kaže da ono što predstavlja problem jeste nespremnost građana da ulažu u energetsku efikasnost zgrada i stanova. Prema podacima iz dvogodišnje ankete, koju „Beoelektrane" sprovode među svojim korisnicima, prosečna starost zgrada kojima oni isporučuju toplotu je 37,5 godina, a neke zgrade u novobeogradskom Bloku 45 su toliko neefikasne da troše do 280 kilovat-časova po kvadratu godišnje. Pri tome, na pitanje u anketi da li mogu da izdvoje novac za poboljšanje izolacije, 64 odsto korisnika odgovorilo je negativno, svega 13 odsto pozitivno. Na pitanje da li bi to mogli uz kredit, bilo banke, bilo nekog državnog fonda na sedam godina, 61 odsto je reklo ne, a svega 10 odsto je odgovorilo potvrdno.

Koliko je potrebno uložiti?

Dejan Stojanović, predsednik Upravnog odbora Udruženja toplana Srbije, objašnjava da je Slovačka prošla kroz slične probleme koji čekaju Srbiju. Oni su istovremeno sprovodili građevinske mere (izolacija, zamena stolarije), termičko-tehničke (montiranje termoventila na radijatore) i u kampanji su pozivali građane da piju samo jedno pivo manje dnevno i da to ulože u mere energetske efikasnosti - kaže Stojanović.

Donja granica ulaganja je 10 evra mesečno po domaćinstvu.

U toplanama veruju da bi zbog načina naplate prema potrošnji svako domaćinstvo ozbiljno vodilo računa o svakom stepenu Celzijusa u prostorijama koje greju. Svaki stepen više zahteva pet do sedam odsto veću potrošnju primarne energije, odnosno računa.

Kako bi plaćanje grejanja po utrošku postalo praksa, a ne izuzetak, na šta se Srbija obavezala prema EU, Inženjerska komora Srbije donela je pre četiri godine pravilnike po kojima je za svaku novu zgradu obavezan elaborat i energetski pasoš.

Nijedna zgrada ne može da dobije upotrebnu dozvolu bez energetskog pasoša. U Srbiji postoji oko tri miliona objekata, od toga je polovina bez dozvole - objasnio je nedavno Dragoslav Šumarac, predsednik Skupštine Inženjerske komore Srbije, na okruglom stolu o uštedama u grejanju.

Autor: J. Petrović-Stojanović

Izvor: Politika