Zašto pčele vole naše zelene krovove

Ugrožena populacija pčela

Oprašivači su ključni za očuvanje biodiverziteta i ekosistema. Imaju i vitalnu ulogu u poljoprivredi – utiču na 35% globalne proizvodnje žitarica.

Nažalost, oprašivači su ugroženi zbog sve češćih ekstremnih vremenskih prilika, prekomerne upotrebe pesticida, bolesti, a naročito zbog agresivne prenamene zemljišta iz poljoprivrednih u urbane površine. Loša vest je i da se broj pčela u Evropi i Americi smanjio za trećinu, u odnosu na 70-te godine XX veka.

Onda – šta možemo da učinimo da poboljšamo situaciju?

Za Jureta Šumija, direktora razvoja u Knauf Insulation Green Solutions, nema dileme: “Treba ohrabriti gradove da budu ambiciozni u integraciji zelene infrastrukture u svoja urbana okruženja. Sočni zeleni krov je svakako prijemčivije stanište za oprašivače od beživotne sive betonske varijante.”

Istraživanja u Velikoj Britaniji su pokazala veću raznovrsnost pčela u urbanim sredinama nego na poljoprivrednim površinama. Urbane sredine se ubrzano šire i njihovo prilagođavanje oprašivačima bi trebalo da bude deo svake nacionalne strategije za očuvanje oprašivača.

Zeleni krovovi doprinose biodiverzitetu

U okviru istraživanja u Sloveniji praćena su dva Urbanscape zelena krova – jedan na Knauf Insulation Experience Centru u Škofja Loki, a drugi na jednoj zgradi u Ljubljani. Uočeni su oprašivači: medonosne pčele, ose, mušice i leptiri.

Zeleni krovovi obezbeđuju važan izvor hrane za oprašivače, posebno ako cvetaju tokom leta i sušnih perioda. Ovo je od ogromne važnosti za gajenje pčela u urbanim sredinama i ključno za ugrožene vrste kao što su ose.

Zeleni krovovi predstavljaju utočište za oprašivače, omogućavajući im da se kreću u okviru urbanih sredina, na taj način povezujući mrežu parkova i zelenh površina sa prirodom i selima.

Elementi zelene urbane infrastrukture sve više dobijaju na značaju zbog temperaturnih promena – ublažavaju njihov negativan uticaj i pozitivno utiču na očuvanje populacije pčela. 

Finansijski benefiti biodiverziteta rastu i do nekoliko (stotina) milijardi evra godišnje

“Ne sme se zanemariti ni finansijski benefit oprašivača. One su ključne za proizvodnju ogromnog dela naše hrane,” rekao je Šumi. “Neto vrednost oprašivanja putem insekata se procenjuje na oko 10% ukupne vrednosti svetske poljoprivrede. To je otprilike 153 milijarde evra godišnje na svetskom nivou i oko 22 milijarde evra u Evropi.”

“Biodiverzitet i uloga zelenih krovova je srž ambicioznog Zelenog plana (Green Deal) Evropske komisije. Cilj je da Evropa postane prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine. Stoga su zeleni krovovi deo jedne šire slike. Investitori i projektanti bi trebalo da ih gledaju kao priliku za dobrobit svakoga, uključujući i pčele.”